Iako naslov liči na starinsku bajku, istina nije mnogo daleko od toga. Iako nema kraljevstava i zlog zmaja, ima družine i junaka. Iako nema nagrade i princeze, postojala je zajednička želja za nesvakidašnjom avanturom, a ovakva kakvu smo mi doživeli, nije privilegija mnogih. Konačno, mora da postoji neko ko vodi družinu i mnogo sreće da se ostvari zamišljeno, a mi smo zaista imali mnogo sreće!
Da nije bilo sreće ne bi bilo ni ove knjige. Ovako će potraga biti ovekovečena, a pored neverovatnih ajkula će biti prikazana i druga čudesna stvorenja za koja mnogi ne znaju, a za mnoge nismo ni mi znali pre ovog puta. Potrudili smo se i da vam dočaramo život na brodu sa svim svojim posebnostima i čar ovakve vrste aktivnog odmora tj. prave avanture. Na kraju pokušali smo da vam barem malo prikažemo i jednostavni život domorodaca na ovim dalekim prostorima. Stekli smo utisak da se njihov način života malo promenio tokom poslednjih nekoliko vekova, pa je ličio na trenutke kao na put u prošlost, a to je još više doprinelo, na momente, nestvarnom utisku koji je ovaj put ostavio na nas.
U zapadnom svetu smo navikli da živimo u izobilju svega i komforu koji ne može da opstane na duge staze. Ovaj put nam je pokazao koliko svet ima i drugu krajnost, paradoksalnu disproporciju izobilja hrane na brodu i nedostatka u skromnim kućama na kopnu koje smo videli posetivši neka od ovih divljih plemena. Jednog dana videli smo grupu dečice u čamcima, roditeljima nigde traga, niti straha što su deca, neka jedva 6 godina stara, sama u čamcu veslala daleko od obale. Mi smo baš završili ručak i odlučismo da podelimo
sa ovom decom sve što je ostalo od našeg obroka. Kako su oni bili srećni, osmeh od uveta do uveta, sa tanjirima prepunim klope.
Isprva su pokazivali, hvaleći se, pune tanjire svojim drugarima koji su još uvek bili u čamcima. Ali kad su shvatili da će i oni doći na brod, brzo su počeli da prazne tanjire da ne bi morali da podele hranu sa svim ostalima i opet ostanu gladni.
Globalno zagrevanje je sve češća tema, a pod vodom je pitanje života i smrti, jer korali sve masovnije nestaju. Uz malo više razumevanja i okrenutosti više ka dobrobiti naše planete, a manje ka ličnoj koristi, mnoge stvari bi mogle da se promene. Pa zato je možda najvažnije da nam svima to poželimo: da svet o kome pišemo u ovoj knjizi opstane u budućnosti, a da ne ostane samo kao bajka ili davna istorija.
Na sreću, planeta i život na njoj se ne prepuštaju tek tako lako uništenju. Upravo su ajkule dokaz za to. Možda čekićare više nego druge, jer potiču još iz tercijarnog doba. Ko zna čega su se sve nagledale za poslednjih 65 miliona godina, gde ovih naših 2000 godina izgledaju, kao pola sekunde u godini dana. Konačno kada vidite ajkulu pod vodom možete se smatrati srećnim, jer ste videli neverovatnu životinju u njenom prirodnom ambijentu. Nije ako
objasniti tu vrstu ushićenja pa će možda ova knjiga pomoći.